Ako je auto dugo vožen sa nepravilnom reglazom prednjeg ili zadnjeg trapa, javiće se simptom “pojedenih guma” sa spoljne ili unutrašnje strane. Ukoliko se pristupi reglaži, , neće se dobiti pravi efekat jer auto može biti izuzetno nestabilan sa starim gumama bez obzira na to što je položaj trapova sveden na fabričke mere.

I obrnuto, ako stavite nove gume na trap koji ima “luftove”, one će se posle nekog vremena oštetiti i izgubićete kvalitet vožnje. Preporučuje se posle zamene delova na trapu odmah proveriti reglažu - svako odlaganje reglaže povlači iz dana u dan i sve više u nuždi pređenih kilometara (brzo se pređe npr. 200 km ili vise) pa je velika verovatnoća da se gume oštete bilo sa spoljašnje bilo sa unutrašnje strane posle čega iako se uradi reglaža gume ostaju oštećene do kraja njihove eksploatacije. (Divno bi bilo kada bi posle reglaže auto sam “nalio oštećene delove guma”, ali je to u praksi ipak nemoguće.)
Osim toga, ne preporučuje se parcijalna zamena delova na trapu. Ukoliko se neki deo menja, obavezno proveriti i ostale sklopove, popraviti sve što ne valja, (kompletirati trap) pa onda uraditi reglažu zato što je mala verovatnoća da trap ostane dobar.
Posle uradjene reglaže nije potrebna provera iste ako se stavljaju nove gume ili felne.
Savremene verzije vozila imaju od četiri glavna ugla samo jedan koji se šteluje dok su ostali fiksirani, tj. nemaju fabrički predviđeno mesto za štelovanje. Zbog tolerancije u izradi ili karoserije ili sklopova mali je broj vozila koja su u “zelenom” polju, ali su ona ipak dovoljno stabilna. U praksi je moguće dovesti trapove takvih automobila u “zelena” polja, ali je zbog komplikovame dorade takva reglaža mnogo skuplja pa se vlasniku stavlja na izbor. Nekad je takva reglaža neophodna u slučajevima posle havarija, pucanja nekog od spojeva, korozije delova...

Ukoliko su gume zbog neblagovremeno izvršene reglaže istrošene bilo sa spoljne ili unutrašnje strane postoji velika verovatnoća da se vozilo neće dobro ponašati, tj. vući će na levu ili desnu stranu ili će gume škripati u krivini i tu se vise ništa ne moze uraditi. Jedino rešenje je kupovina novih guma.
Zbog neravnih puteva i velikog broja rupa korekcija centriranja se preporučuje na pređenih desetak hiljada kilometara.
Glavni pokazatelj poremećenosti trapova je volan koji nije više ravan kao što je bio. Ukoliko se posle udara u neku udarnu rupu ili slicno primeti takva pojava, preporučljivo je što pre proveriti centriranje.

Posle izvršene reglaže može se pojaviti problem da vozilo “vuče” bilo u levu bilo u desnu stranu. To je zbog toga što reglaža nije blagovremeno urađena pa je došlo do neravnomernog trošenja guma. Rešenje je:
-Prebacivanje leve gume na desnu stranu, desne na levu;
-Prebacivanje zadnjih guma napred, ako su zadnje dobre;
-Kupovina dve nove prednje gume;
-Najoptimalnija varijanta je: sve četiri gume istih karakteristika i proizvođača;
-Najbolja varijanta je: zadnje dve gume šire za dve dimenzije: Npr. napred 175-70-14, nazad 195-70-14. Nedostatak ove varijante je nemogućnost prebacivanja zadnjih guma napred pri čemu vozilo gubi dobru stabilnost;
-Kao poslednja varijanta su polovne gume sa shvatanjem “bolje išta nego nista”.

Na stabilnost vozila ima veliki uticaj i “težiste” vozila. Što je rastojanje težišta od podloge kao i od krajnjih osa vozila manje, to je vozilo stabilnije, narocito za velike brzine. “Nisko” vozilo se dobija kupovinom i ugradnjom “tvrđih” amortizera i kraćih (tvrđih) opruga, fabrickom proizvodnjom ili skraćivanjem već postojećih. Nedostatak je za naše prilike što se tim vozilom ne može ići van asfalta, jer donji postroj vozila zakačinje podlogu puta.
Jedan od problema posle uradjene reglaže je takozvano “škripanje” guma. To se događa zato što su gume “naviknute” na staro podešavanje trapa čime su i potrošene. Pošto se novom reglažom menjaju parametri stare reglaže, kod gume dolazi do “gužvanja” šara i onda se čuje škripanje.
Škripanje prestaje prebacivanjem zadnjih guma napred (ako je to moguće) ili kupovinom novih.