Čelične felne su standardna varijanta. Koriste se na svim vozilima standardnih karakteristika i dovoljno su pouzdane. Loša strana im je što se u vožnji opterećenju, i samim tim uvijaju (ne vidi se golim okom) pa je vozilo samim tim u brzim vožnjama i krivinama nestabilnije i manje sigurno.
Aluminijumske felne su bolja verzija od čeličnih zato što osim primamljivog dizajna (estetski lepši auto) mnogo se manje uvijaju u vožnji pa je auto mnogo stabilniji (naročito u krivinama), lakše su od čeličnih, imaju manji obrtni moment (predmete manje težine je lakše pokrenuti i zaustaviti nego one veće težine) bilo pri startovanju bilo pri kočenju. Dozvoljavaju korišćenje širokih guma samim tim i mnogo veću stabilnost vozila pri velikim brzinama. Izrađuju se od legure aluminijuma i magnezijuma.

Česta je pojava u nasim prilikama da se vlasnik vozila odluči za ugradnju felni od nekog drugog vozila.To i nije uopšte važno ukoliko je centralni otvor na felni u prečniku isti kao i na originalnoj felni, međutim, ako to nije slučaj obavezno treba (obično na strugu) proširiti otvor na odgovarajuću meru zbog dovođenja felne u osu točka ili ako je otvor veći napraviti takozvani ''reducir'' koji ima istu funkciju to je bitno zbog toga što felna ako je otvor manji praktično ne može da ''legne'' pravilno na rukavac točka, onda je zakrivljena i zbog toga balansiranje nema svoju funkciju do mogućnosti kidanja šrafova koji stežu točak i njegovog ispadanja sa rukavca a ako je otvor veći onda felna dobro ''leži'' na rukavcu ali je skoro nemoguće dovesti je u osu sa rukavcem pa balansiranje takođe nema svoju funkciju.Takođe treba voditi računa da osno rastojanje samih šrafova bude isto ili što približnije zato što ako ima razlike takvim stezanjem se šrafovi vremenom oštećuju (njihov navoj) pa takođe postoji mogućnost ispadanja točka.
(Ceo tekst se odnosi i na čelične i na aluminijumske felne)

Posebno treba obratiti pažnju na dužinu šrafova kojima se felne stežu, posebno kod aluminijumskih.
Aluminijumske felne zahtevaju duže šrafove za njihovo pričvršćivanje na glavčinu vozila zbog boljeg stezanja i to treba odpoštovati, u protivnom zbog kratkog navoja postoji mogućnost ispadanja točka.
Takođe originalni šrafovi za aluminijumske felne osim što su duži treba da imaju konusnu šajbnu na njima zato što ona ne dozvoljava takozvano ''stipanje''. Stezanjem sa klasičnim šrafovima pošto je aluminijum mekan izaziva čak i kod normalnog stezanja prenapregnutost spoja pa je velika verovatnoća da na putu ne mogu šrafovi da se odviju standardnim ključem od vozila, a ponekad i u radioničkim uslovima ih je teško odviti.
Preporučljivo je šrafove uvek podmazati zbog lakšeg po odvijanja a i u servisima u većini slučajeva koriste se ''pneumatski pistolji'' za stezanje. Nepodmazan šraf iz nekoliko stezanja ošteti navoj i posle ga je vrlo teško odviti, ponekad se čak i iskida.
Jedan deo vozaca je misljenja da šrafove ne treba podmazivati da se navodno ne bi odvili. To je pogrešno zato što su navoji na točkovima takvog koraka (samokočivi) pa će se odviti jedino ako nisu dobro ni bili stegnuti.
Dobar razlog zbog koga se preporucuje podmazivanje navoja na šrafu (ne treba previše podmazivati) je vožnja u zimskim uslovima kada se na puteve baca dosta soli.Ta so uvek ''nalazi način'' da prodre do navoja i samim tim izazove koroziju i otežano odvijanje šrafova toćka.
Posebno dobar razlog za podmazivanje šrafova točka i spoja aluminijumske felne sa glavčinom je zbog ''ELEKTROHEMIJSKE KOROZIJE'' (spoj elektro-hemijski različitih materijala, Mendeljejeva lestvica periodičnog sistema elemenata. Spoj na samoj glavčini od recimo aluminijumske felne, kočionog diska, šrafova felne, same glavčine, ležaja točka......(raznorodni materijali) obavezno izaziva koroziju šrafova kao i samog spoja aluminijumske felne tako da se ona nekad vrlo teško odlepi kod skidanja od glavčine.