Postoje dve osnovne vrste vrste felni:
1. Čelične,
2. Aluminijumske felne.
Čelične felne su standardna varijanta. Koriste se na svim vozilima
standardnih karakteristika i dovoljno su pouzdane. Loša strana im je
što se u vožnji opterećenju, i samim tim uvijaju (ne vidi se golim
okom) pa je vozilo samim tim u brzim vožnjama i krivinama
nestabilnije i manje sigurno.
Aluminijumske felne su bolja verzija od čeličnih zato što osim
primamljivog dizajna (estetski lepši auto) mnogo se manje uvijaju u
vožnji pa je auto mnogo stabilniji (naročito u krivinama), lakše su
od čeličnih, imaju manji obrtni moment (predmete manje težine je
lakše pokrenuti i zaustaviti nego one veće težine) bilo pri
startovanju bilo pri kočenju. Dozvoljavaju korišćenje širokih guma
samim tim i mnogo veću stabilnost vozila pri velikim brzinama.
Izrađuju se od legure aluminijuma i magnezijuma.
Česta je pojava u nasim prilikama da se
vlasnik vozila odluči za ugradnju felni od nekog drugog vozila.To i
nije uopšte važno ukoliko je centralni otvor na felni u prečniku
isti kao i na originalnoj felni, međutim, ako to nije slučaj
obavezno treba (obično na strugu) proširiti otvor na odgovarajuću
meru zbog dovođenja felne u osu točka ili ako je otvor veći
napraviti takozvani ''reducir'' koji ima istu funkciju to je bitno
zbog toga što felna ako je otvor manji praktično ne može da
''legne'' pravilno na rukavac točka, onda je zakrivljena i zbog toga
balansiranje nema svoju funkciju do mogućnosti kidanja šrafova koji
stežu točak i njegovog ispadanja sa rukavca a ako je otvor veći onda
felna dobro ''leži'' na rukavcu ali je skoro nemoguće dovesti je u
osu sa rukavcem pa balansiranje takođe nema svoju funkciju.Takođe
treba voditi računa da osno rastojanje samih šrafova bude isto ili
što približnije zato što ako ima razlike takvim stezanjem se šrafovi
vremenom oštećuju (njihov navoj) pa takođe postoji mogućnost
ispadanja točka.
(Ceo tekst se odnosi i na čelične i na aluminijumske felne)
Posebno treba obratiti pažnju na dužinu
šrafova kojima se felne stežu, posebno kod aluminijumskih.
Aluminijumske felne zahtevaju duže šrafove za njihovo pričvršćivanje
na glavčinu vozila zbog boljeg stezanja i to treba odpoštovati, u
protivnom zbog kratkog navoja postoji mogućnost ispadanja točka.
Takođe originalni šrafovi za aluminijumske felne osim što su duži
treba da imaju konusnu šajbnu na njima zato što ona ne dozvoljava
takozvano ''stipanje''. Stezanjem sa klasičnim šrafovima pošto je
aluminijum mekan izaziva čak i kod normalnog stezanja
prenapregnutost spoja pa je velika verovatnoća da na putu ne mogu
šrafovi da se odviju standardnim ključem od vozila, a ponekad i u
radioničkim uslovima ih je teško odviti.
Preporučljivo je šrafove uvek podmazati zbog lakšeg po odvijanja a i
u servisima u većini slučajeva koriste se ''pneumatski pistolji'' za
stezanje. Nepodmazan šraf iz nekoliko stezanja ošteti navoj i posle
ga je vrlo teško odviti, ponekad se čak i iskida.
Jedan deo vozaca je misljenja da šrafove ne treba podmazivati da se
navodno ne bi odvili. To je pogrešno zato što su navoji na točkovima
takvog koraka (samokočivi) pa će se odviti jedino ako nisu dobro ni
bili stegnuti.
Dobar razlog zbog koga se preporucuje podmazivanje navoja na šrafu
(ne treba previše podmazivati) je vožnja u zimskim uslovima kada se
na puteve baca dosta soli.Ta so uvek ''nalazi način'' da prodre do
navoja i samim tim izazove koroziju i otežano odvijanje šrafova
toćka.
Posebno dobar razlog za podmazivanje šrafova točka i spoja
aluminijumske felne sa glavčinom je zbog ''ELEKTROHEMIJSKE
KOROZIJE'' (spoj elektro-hemijski različitih materijala,
Mendeljejeva lestvica periodičnog sistema elemenata. Spoj na samoj
glavčini od recimo aluminijumske felne, kočionog diska, šrafova
felne, same glavčine, ležaja točka......(raznorodni materijali)
obavezno izaziva koroziju šrafova kao i samog spoja aluminijumske
felne tako da se ona nekad vrlo teško odlepi kod skidanja od
glavčine. |